Kada imaš osjećaj da si krenuo u pravome smjeru sa drvetom...pratiš ti njega, prati ono tebe...ziher si da je to ono što drvo želi biti...pa na kraju skužiš da ti pratiš njega, a ne ono tebe...
Taj osjećaj da ne vodiš ti skroz igru nego se moraš jako dobro upoznati sa svakim pojedincem, kaj mu paše a kaj ne, i kad se skužite i sve super ide, na obostrano zadovoljstvo... Drvo zeleno jako vigorno, a tebi srce raste, eeee to je dobar filing.
Ak me kontate kaj baljezgam...