Nekidan sam gruntao o tome da se sumpor primjenjuje i u podrumarstvu, za zaštitu bačava, a i vina u njima. Sumpor je i u jin tekučini... kaj s tim nemate dobre rezultate? Kaj mislite štititi?
Neka vrsta drva dugo može imati suhe djelove i da oni ostanu takvi bez daljnjeg propadanja kao npr. kod masline, dok kod nekih drugih vrsta to nije tako.
Vjerojatno svi već poznaju vrste koje lako trule, a koje teže ili uopće ne trule... pa sam malo kopala i dosla do nekih podataka...
Prvo kratko teorije zašto neka drva trule, a druga ne... stvar je u građi naravno, ...ako drvo u njenom središnjem dijelu više ne provodi vodu kroz traheje (kod nekih vrsta voda se provodi kroz sve slojeve debla) i ako se ti zrakom ispunjeni prostori popune nečim, nastaje jezgra drva. Ta jezgra se može popuniti smolama, gumi sličnim tvarima, anorganskim tvarima, kiselinama.... Takva drva imaju impregniranu srž, jezgru te ih ne mogu napasti gljivice koje napadaju takva stara drva koje postanu šuplja.
Drva s jezgrom (ujedno i proizvodno najvrednija drva) su npr.: pinus, larix, juniperus, taxus (ne sve vrste), quercus, robinia, ulmus, juglans, prunus(ne sve vrste). Narano nadragociejnijasu mahagoni, palisandar, tikovina.
Ona druga koja su sklona truljenju su : acer, alnus, betula, carpinus, populus, abies, fagus, picea, tilia.
Zanimljivo je da je S neki dan drilao svoj ulmus i da je skoro uništio onaj pallov nasatavk za drilanje i to je jedva jedvice malo podrilao kak je drvo tvrdo. I čudio je kaj je to s tim Ulmusom. Nakraju sam našla podatak da je kod Ulmusa posebno tvrda jezgra jer se impregnira anorganskim tvarima oodnosno kalcij-karbonatom... dakle nije čudno da je bio vraški tvrdo.