Jednim dijelom bi se složio sa Andrjom, da, definitivno fali radionica, ali fali i kvalitetnih izložba. Zašto? Dalmatinski bonsai klub je bio u zatvaranju, a zaživio je iz razloga dolaska Palla. Trenutno po mom saznanju ima 5 članova.
DBK ima 5 aktivnih članova. Ostale je nepotrebno spominjati jer u kontekstu djelovanja kluba ne rade ama baš ništa, pa se na njih ne možemo osloniti pri organizaciji. Zamislili smo ga kao nešto kroz što ćemo povremeno ostvariti konkretne akcije, a ostalo vrijeme je u hibernaciji. Kada Onagus dođe kod nas i buljimo u bonsaije cijelo popodne onda to nije sastanak DBK-a, već naše druženje, ali opet ne radi kluba, nego zato što nam je ugodno
Bilo kakva organizacija iziskuje debele živce, novce i volonterski angažman na koji nisu svi spremni. Ali ovo nije priča o tome. Postavlja se pitanje što je najbolje za nas, što nam treba za napredak i želimo li ga mi uopće? Smatram da smo u fazi učenja i da bi veći naglasak trebao biti na učenju od ljudi koji su stručnjaci i imaju što pokazati. Izložbe bi u ovoj fazi ipak trebale biti u drugom planu, a u prvom planu dizanje kvalitete stabalaca.
Nemojte me krivo shvatiti ne bunim se ja protiv izložbi, samo mislim da ih se generalno ne treba forsirati.
Andrijina ideja za radionicama sa majstorima izvani nije ništa novo, tako se uči i u drugim klubovima širom svijeta, pa zašto to ne bi prihvatili i mi. Neka Pall otvori sezonu dolazaka majstora ...
Kao što sam napisao, slažem se sa dovođenjem majstora izvana, zato i dolazim na Palla
, ali realno, kome je od nas on trenutno potreban?, nama koji smo 10-ak godina u tom hobiju, a ima nas 20-ak.
Bonsai radionice, one početničke, trebaju, da ljudi dođu do osnovnog znanja o uzgoju bonsaia.(tu bi trebo jedan Vrgoč, ili netko njemu sličan, koji bi trebao sve te "novake" najprije naučit osnovama botanike, jer čovijek može imat umjetničkog dara, ali badave mu znanje, ako mu drva propadaju iz čistog neznanja).
Da bi dobili potencijalne ljude koji će pristupat na početnim radionicama, isti moraju vidjet bonsai, da bi dobili poriv da se s tim hobijem "uhvate u koštac", te da upoznaju ljude, koji im u tome mogu pomoči. (ja sebe, koliko to god možda izgledalo prepotentno, smatram sposobnim da ljude naučim osnovama uzgoja bonsaia, ali ne samo ja, rekao sam, ima nas takvih dvadesetak u Hrvatskoj)
Slažem se da prikupljanjem znanja od stranih majstora, brže napredujemo, ali ponavljam, nas kojima je takav majstor potreban, ima nas tek malena brojka.
Još jednom, treba nam sve, čim više događaja.
P.S. Imali ste "lude" sreće da dovedete Palla i hvala vam na tome
, i mi pokušavamo dovesti Boninnija, u kontaktu smo s njim (hotelska soba ga već čeka), samo kako trenutno stvari stoje, čovjek je prebukiran, pa postoji velika vjerovatnost da mu naš termin neće odgovarati. Čovjeka treba zvati i do godinu dana unaprijed. No ako ne dođe sad, možda se uspijemo dogovoriti za na jesen.