Jučer je S detaljnije pručavao naša drva. Nazvao me i rekao da misli da su neka gotova. Onaj njegov grab kaj ga je imao na izložbi u Kaštelama niako da otvori pupove što je jako čudno. Malo je krenuo kad je ono bilo lijepo vrijeme i onda je stao kad je zahladnilo i sad nikam. Sumnja da se smrznuo. Nemam pojma i ne želim u to vjerovati.
Drugo je ona 'moja' ostryja s onim zadebljanjem koju smo nosili sad na Palla, ona kaj je bila prva na stolu za kritiku. Još nije počela tjerati iako su sve druge ostryje već krenule, čak i neke koje su imaje 10x manje korijena. U šoku sam. Zapravo ne vjerujem niti za jedno da s nije primilo. Bože kak mi teško pada. Mislila sam da me neće tak pogađati
Treće je jedan pinus koji se počeo žutiti, doduše samo neke grane pa se nadam da će ove druge biti ok.
I četzvrto je bukova šumica tak ju mi zovemo a zapravo je raft. Ona je već 2 godine u posudi ne dirana i bila je super. Onda ju je u veljači S presadio u pliću posudu i israo sve korijenje. Možda je to sve bilo prerano jer je posle bilo jak, jako zima, a možda samo nekaj filozofira pa će još krenuti, nemam pojma. One je tako lijepa.
I na kraju naša bukva s kamena.
Znam da gore na Žumberku bukve još debelo spavaju tak da se nadam da nije krenula zato kaj joj genetika govori da još nije vrijeme. Ne moram pričati koliko se jadno osjećam zbog nje.
Inače sve su one još jako zelenih grana tak da čovjek ne zna da je već vrijeme ne bi se previše brinuo. Onda računam da je ovo jedno od najgorih i najhladnijih proljeće kojih se sjećam u životu i da smo mi još skroz pod brdom u 'zoni sumraka'.... Nadam se da ipak neće sve ispasti tako.
Inače hrastovi su super, bar za sad, i neke druge biljke za koje smo bili najskeptičniji su počele pupati, ali za neke ne mogu vjerovat da neće, pa neće.
Kak vama stoje stvari s biljkama?