To je pitanje ukusa, ne uzbuđuj se!
Još nešto što ranije nismo spomenuli. Ryan jest bio 6 godina kod Kimure ali kaže da će nastaviti raditi na svoj, drukčiji način ...
Ma kaj bi se uzbuđivala... samo raspravljamo
Dosta je teško raspravljat ovak kad moraš o tome pisat čitabe a za to nemaš vremena, kao npr. ja sada. Ukradem koju minuticu od posla.
Asposolutno da je najvažnije da svatko radi na svoj način, onak kak se dobro osjeća, onako kako mu odgovara... ali sigurno treba puno puno toga vidjeti, probati, iskusiti da bi mogli znati kako, zašto, gdje, koliko.... O tome je i Mauro nešto pričao... npr. koliko je važno paziti gdje se radi shari da se ne bi cijela grana, koja je živa i treba nam, osušila... treba učiti od najboljih, i onda kroz to sam sebe izgrađivati. Biti svoj. To mislim da možeš tek nakon što si bio 'svačiji'. To je nekako prirodan proces učenja i napredovanja. (prvo učiš od drugih i nemaš pojma kaj bi, onda počneš kopirati nekog, pa nakon toga kombiniraš i kopiraš više njih, i kad to 'prevaziđeš' -kako bi rekli naši susjedi- onda postaješ svoj, prepoznatljiv). To je školski tipičan način učenja i napredovanja. Neki se nikad ne maknu s prve točke, a neki rade revolucije.