puno godina imam na umu ovo pitanje...
ko je nakon nase smrti dovoljno dostojan da preuzme nase bonsaje, jos ak nemamo potencijalnok kandidata kome bi ih ostavili kaj onda...dali ste kad mislili da ak otidje u krive ruke da sav vas trud bude uzaludan i da u tom bonsaju nebude ostalo nist vasega " vasega duha " ( mrtvom covjeku je svejedno kaj bude sa bonsajima, ali duhu nije...)
kakav osjecaj imate dok pomislite na to dali osjecaj srece ili osjecaj tuga, dali mozete smatrati da je bonsai slicno ili isto ko i teznja svakog covjeka da nesto ostavi iza sebe po cemu ga svi budu pantili...
ak je neko mislil o tome na koji nacin se misli pobrinuti za svoje bonsaje da se to nedogodi
